Kada je 2008. godine tadašnja većinska vlada Demokratske partije socijalista (DPS) osnovala akcionarsku firmu „Luštica Development“ i ustupila joj preko šest miliona kvadrata na tivatskom dijelu Poluostrva Luštica radi turističke izgradnje, početni plan je bio da se na prodaju ponudi 60 odsto kapitala ove firme, a ne 90 odsto, kako je to bilo na međunarodnom tenderu.

To pokazuje dio iz istraživanja Akcije za socijalnu pravdu (ASP) rađenog na osnovu zvanične dokumentacije, dobijene putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Vlada je marta 2008. odlučila da osnuje „Lušticu Development“ AD sa planom da joj ustupi preko šest miliona kvadrata na tivatskom dijelu Luštice i potom kroz privatizaciju ove firme ponudi stranom investitoru višedecenijski zakup zemljišta da bi ga turistički izgradio. Mjesec ranije Vlada je razmatrala i prihvatila informaciju tadašnjeg Ministarstva turizma i zaštite životnog prostora o turističkoj valorizaciji ovog lokaliteta.

U toj informaciji, pored ostaloga, bilo je navedeno da bi se stranom investitoru ponudila prodaja 60 odsto kapitala „Luštica Development“, a da bi država u jednoj od kasnijih faza razvoja lokacije ponudila punoljetnim građanima prodaju svojih 30 odsto, pri čemu bi postojala mogućnost plaćanja obveznicama stare devizne štednje ili restitucije.

„…Država bi prihodovala određena sredstva (u novcu ili obveznicama), otvorila bi se mogućnost da građani postanu vlasnici perspektivne kompanije, ulog građana bi bio gotovo zagarantovan zbog obaveze vlasnika da u definisanom roku ponudi otkup akcija, sa vlasničkim učešćem rasla bi zainteresovanost i podrška javnosti za projekat, razvili bi se novi oblici strateških parnerstava i modeli valorizacije prostora“, ocjenjivalo se u tom dokumentu.

Prodaja 60 odsto kapitala potom je bila definisana i u Informativnom memorandumu i Instrukcijama ponuđačima, kao sastavnog dijela pripreme međunarodnog tendera.

Početkom juna 2008. Vlada je zadužila Savjet za privatizaciju da na prvoj narednoj sjednici formira tendersku komisiju koja će u roku od 45 dana pripremiti tendersku dokumentaciju i objaviti javni poziv strateškim partnerima za prodaju 60 odsto kapitala „Luštica Development“.

Tenderska komisija formirana je već 26. juna, ali ona u narednom mjesecu mijenja prvobitni plan i odlučuje da se na međunarodnom tenderu ponudi 90 odsto kapitala „Luštica Development“, za šta dobija i Vladinu saglasnost, a da strani investitor bude taj koji će realizovati prodaju 30 odsto akcija kompanije.

To je i provedeno jednog ljeta godinama kasnije (odvojeni dio istraživanja ASP-a), a deceniju i po nakon pokretanja turističke valorizacije tivatske lokacije izabrani strani investitor – egipatska grupacija Orascom – u zajedničkoj firmi sa Vladom ima nepunih 90 odsto kapitala, desetak odsto ima Vlada, a neznatan broj crnogorskih građana je vlasnik zanemarljivog broja akcija.

Dugoročni zakup za turističku izgradnju Luštice na tivatskoj teritoriji, jedan je od više ugovora zaključenih po hibridnom pravnom modelu istovremenog i zakupa i prodaje dijela zemljišta pod vilama ili apartmanima, radi turističkog razvoja lokacija, a koji prevashodno donose koristi stranim investitorima, a neuporedivo manje državi.

Konzorcijum Orascom bio je jedini ponuđač na tenderu, a sa njim su zaključeni ugovor o prodaji akcija u „Luštica Development“ i ugovor o dugoročnom zakupu lokacije, nakon pregovara i usaglašavanja ugovornih odredbi, koji su trajali gotovo godinu po okončanju tendera.

ASP je već objavila jedan dio iz svog istraživanja, koji pokazuje da je Vlada tokom pregovora značajno popustila u definisanju iznosa fiksne zakupnine. Njena velika očekivanja bila su da dobije 75 centi po kvadratu zemljišta, uz rezervnu projekciju od 50 centi po kvadratu, za razliku od stranog investitora, koji je nudio 10 centi po kvadratu.

Ugovoreno je da za prvih deset godina fiksne zakupnine bude godišnje milion eura (plaćanje avansno), dodatna godišnja zakupnina od milion eura u akcijama za Vladu u „Luštica Development“, a nakon 10-te godine plaća se 15 centi po kvadratu zemljišta. Vlada je popustila i kod tzv obrtne rente i saglasila se da bude 2 odsto od prihoda.

„Za prenos vlasništva nad zemljištem nad kojim je izgrađena vila (ispod i koje joj funkcionalno pripada) ugovoreno je da se Vladi plaća 80 eura po kvadratu, ali četiri eura po kvadratu za preostalo zemljište na „parcelama za vile“. Cijena od 80 eura je ugovorena i za prenos vlasništva nad apartmanima (bez prenosa zemljišta), a 15 eura po metru kvadratnom za raspolaganje zemljištem za poslovne objekte…“, dio je iz istraživanja ASP-a.

Akcija za socijalnu pravdu

Ines Mrdović

Napomena: Fotografija je preuzeta sa sajta Tivat Travel