Resor Milojka Spajića ne usuđuje se na ozbiljnije povećanje stope poreza na dobit i punjenje državne kase na taj način, pa mogu da odahnu moćne firme bliske bivšoj vlasti, u javnosti figurativno poznatije kao tajkunske firme, a koje su dobrim dijelom zahvaljujući postojećoj privilegovanoj poreskoj politici, već nagomilale desetine i stotine miliona eura keša.

Te firme će nastaviti da plaćaju najniži porez na dobit u Evropi, a što se može zaključiti nakon jučerašnje objave sa sastanka u Privrednoj komori, gdje je privrednicima predstavljen „Maršalov plan – Evropa sad“ od strane Ministarstva finansija i socijalnog staranja (MFSS).

Objelodanjena je najava da je planirano progresivno oporezivanje, sa tri stope poreza na dobit, i to od 9 odsto, 12 odsto i 15 odsto. Do 100 hiljada eura oporeziva dobit biće po stopi 9 odsto, od 100 hiljada do 1,5 miliona eura stopa će biti 12 odsto, a preko 1,5 miliona će biti 15 odsto.

Sadašnja stopa poreza na dobit je samo 9 odsto i uvedena je krajem 2004. godine, što se poklapa sa početkom dovođenja navodnih inostranih strateških investitora, a kojima je dat niz privilegija na direktnu štetu Države. Do tada se na dobit do 100 hiljada eura plaćalo 15 odsto poreza, a preko 100 hiljada se plaćalo 15 hiljada eura i 20 odsto na iznos dobiti.

Dakle, ni punu deceniju i po od uvođenja privilegovane stope poreza na dobit od 9 odsto, čime se Država odrekla na desetine i desetine miliona eura, koje je mogla da potroši za penzije, socijalne usluge, zdravstvenu zaštitu, izgradnju puteva, nova vlada (koja sebe naziva demokratskom i obećala je pravdu za sve) nije u stanju da ispravi poreske nepravde u korist građana ove veoma siromašne, a iznad svega poharane zemlje.

S tim u vezi, djeluju neprikladno floskule da su niske stope poreza na dobit potrebne zbog nekakve konkurentnosti Crne Gore, a kao da sve ostale zemlje Evrope, u kojima su znatno veće stope ovog poreza, rade protiv sebe i svoje konkurentnosti, a jedino Crna Gora radi u svom interesu. Stoga je krajnje vrijeme da se prestane podvaljivati građanima ove zemlje i vrijeđati im se njihova bazična inteligencija i goli razum.

Takođe, zabrinjavajuća je najava da bi inovativne kompanije mogle biti oslobođene plaćanja poreza na dobit tokom prvih pet godina poslovanja, što u praksi može biti svojevrsno otvaranje Pandorine kutije, pogotovu što bi mogao nastati „grabež“ za osnivanjem takvih kompanija i prebacivanjem postojećih biznisa na inovativnost, ali i nakon pet godina dislokacija mnogih inostranih inovativnih biznisa iz zemlje.

Nejasno je da li su rađene fiskalne analize i na čemu su zasnovane projekcije o planiranim poreskim oslobađanjima, ali sudeći po onome što je objelodanjeno državna kasa će i dalje biti bez značajnih prihoda, te se izgleda više mislilo o interesu privatnog kapitala (domaćeg i inostranog) i punjenju privatnih džepova, nego o interesu građana, recimo, o interesu 16 hiljada penzionera, koji primaju bijednih 145 eura mjesečne penzije.

Uprkos činjenici da, za razliku od Hrvatske, crnogorski Ustav ne sadrži načelo da se poreski sistem zasniva na jednakosti i pravičnosti, te poražavajućim ocjenama o neobjektivnosti i političkoj zavisnosti crnogorskog pravosudnog sistema, Akcija za socijalnu pravdu će pred Ustavnim sudom tražiti ocjenu onih zakonskih propisa, kojima se bude kreirao favorizujući poreski sistem u zemlji.

Ines Mrdović

Akcija za socijalnu pravdu