Tokom 2020. godine Vlada je odobrila oko 177 hiljada eura za 55 firmi u okviru podrške za digitalizaciju ekonomije u zemlji, a odobreni iznosi su bili u rasponu od 200 eura do maksimalnih pet hiljada eura, pokazuju podaci u posjedu Akcije za socijalnu pravdu (ASP).

ASP je krajem prošle godine zatražila od Ministarstva za ekonomski razvoj liste odobrenih projekata iz domena ekonomske digitalizacije u zemlji za prethodnih pet godina, a dobijene informacije pokazuju da se sa programom podrške počelo u 2020. godini.

Prema tim podacima, u 2020. odobreno je ukupno 177.304 eura za projekte 55 kompanija, od kojih je 38 firmi iz Podgorice, 8 sa primorja, a još 9 firmi sa sjevera i iz centralnog dijela zemlje.

Na listi se našlo i nekoliko projekata za izradu osnovne web prezentacije, koji su dobili od 200 do 500 eura, iako se po prirodi stvari radi o bazičnom poslovnom trošku svakoga ko se želi baviti nekim biznisom i potpuno je nejasno kako takvi projekti doprinose ukupnoj digitalizaciji ekonomije u zemlji, odnosno zašto bi država bilo kome finansirala izradu osnovnih web prezentacija od po par stotina eura.

Dio projekata odnosio se na izradu web portala za online trgovinu, online rezervacije ili rent a car usluge, a takođe je odobreno i 11 identičnih projekata, za 11 firmi iz Podgorice, koje se tiču primjene jednog informacionog sistema, a koji izrađuje jedna podgorička kompanija.

Finansijska podrška odobrena je i za projekte izrade aplikacija za knjigovodstvene poslove ili finansijsko poslovanje, jedan projekat se odnosio na izradu softvera za predmjer i predračun građevinskih radova, a finansirani su i programi za upravljanje poslovanjem.

Takođe, više je nego zanimljivo da je odobren jedan projekat izrade aplikacije task menadžera za prepoznavanje, nadgledanje i upravljanje poslom i zadacima koji rukovodioci i njegov tim obavljaju, te je nejasno zašto bi država finansirala interne kontrole u privatnim kompanijama, čak i ako one omogućavaju veću efikasnost tih kompanija.

Nesporno je da je Informaciono komunikacioni sektor u Crnoj Gori nedovoljno razvijen, uprkos tome što je prepoznat kao jedan od najvažnijih za ekonomski razvoj, ali se očito i digitalizacija ekonomije posmatra na preširok način i dijelom je paravan za parcijalne podrške privatnom biznisu, koji bi takve vrste pomoći trebalo da traži na bankarskom tržištu ili sopstvenim izvorima.

Digitalizacija crnogorske ekonomije prevashodno zahtijeva izmjene više zakona, kako bi se uspostavili elektronski servisi u javnoj upravi, a koji će omogućiti umrežavanja ličnih i poslovnih podataka i kao takvi postati solidan osnov za razvoj digitalne ekonomije u zemlji.

Takođe, i podrška države privatnom sektoru u digitalizaciji ekonomije morala bi da bude značajna i daleko veća, ali samo za projekte, koji će donijeti inovativnost za kompletnu ekonomiju u zemlji i na način da mogu da budu široko primijenjeni u društvu.

Tako se obezbjeđuje javni interes, dok je sve drugo direktna podrška privatnih biznisa, kojima se iz državnog presipa u privatno, a da kompletno društvo nema posebne benefite od takvih pojedinačnih pomoći.

ASP je odnedavno član nacionalne ICEDA mreže, koja je formirana kao dio regionalnog projekta za povećanje građanskog angažmana na polju Digitalne agende, a projekat finansira Evropska Unija, dok je partner za Crnu Goru nevladina organizacija 35 mm.

Akcija za socijalnu pravdu