U protekloj deceniji je iz Zapadnobalkanskog investicionog okvira, iz oblasti zaštite životne sredine, obezbijeđena realizacija samo četiri velika infrastrukturna projekta, vrijedna 156,7 miliona eura, od čega je bespovratna pomoć Evropske Unije (EU) 69,5 miliona ili 44 odsto ukupne sume, ali završetak projekata treba očekivati tek u naredne dvije i četiri godine.

To proizilazi iz podataka dostavljenih Akciji za socijalnu pravdu (ASP) iz Ministarstva evropskih poslova (MEP), zatraženih na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Međutim, ASP nije u saznanju da li se planiranom dinamikom projekti realizuju na terenu.

Najveći projekat od 76,6 miliona eura je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) i glavne kanalizacione mreže u Podgorici i on se sprovodi kroz dvije faze od sredine 2019. godine, sa planiranim završetkom do kraja naredne godine. Besplatni grant EU je 33,8 miliona eura, iz kreditnog zaduženja Njemačke razvojne banke (KfW) je obezbijeđeno 35 miliona, a nacionalno kofinansiranje je 7,8 miliona.

Realizacija još jednog projekta iz zaštite životne sredine, a posredstvom Zapadnobalkanskog investicionog okvira, oznaničena je za vrijeme vlade Demokratske partije socijalista, kada je u julu 2020. zvanično počeo projekat izgradnje infrastrukture za vodosnabdijevanje i sakupljanje otpadnih voda u Bokokotorskom zalivu, odnosno opštinama Tivat i Kotor.

Vrijednost tog projekta je 39,1 miliona eura, bespovratna sredstva EU su 9,1 miliona, 12,3 miliona je kredit kod KfW, dok MEP nije saopštio iz kojih izvora se finansira preostalih 17,7 miliona eura. I ovaj projekat treba da bude završen do kraja naredne godine.

Početkom 2021.godine označen je početak projekta PPOV u Bijelom Polju, koji je vrijedan 6,1 miliona eura, od čega je bespovratna pomoć EU 3 miliona, a ostalo je kreditno zaduženje kod Evropske investicione banke (EIB). Projekat treba da bude završen do sredine naredne godine.

Prije godinu je ozvaničen početak unapređenja sistema otpadnih voda i vodosnabdijevanja na sjeveru Crne Gore, za opštine Kolašin, Rožaje i Mojkovac, vrijedan 34,9 miliona, a koji treba da bude okončan u naredne četiri godine, odnosno do kraja 2027. Ovdje bespovratna sredstva EU iznose 23,6 miliona, dok ostalo treba da bude obezbijeđeno kroz kredit kod EIB.

Nije još poznato koliko će kroz najavljeni Plan rasta za Zapadni Balkan, Crna Gora imati spremno za kandidovanje infrastrukturnih projekata iz životne sredine i klimatskih promjena.

Ovo posebno imajući u vidu što je javna administracija puna nepotističkog i partijskog kadra, čije su reference za pisanje aplikacija upitne, a sa druge strane znajući da je u planiranju namjene prostora u zemlji (prostorni plan države, planska dokumenta) potpuna konfuzija, te je pitanje da li u ovom času postoje nesporni planski osnovi za kandidovanje projekata iz ove oblasti. ASP ukazuje da je, uprkos ovim ograničenjima, nesporan interes građana za što većim kandidavanjem infrastrukturnih projekata iz zaštite životne sredine kroz EU grantove.

Iz MEP-a je ASP-u saopšteno i da su u protekloj deceniji u pogledu nacionalnih IPA projekata iz životne sredine završena dva projekta vrijedna 3 miliona eura (jačanje kapaciteta za upravljanje kvalitetom vazduha i za primjenu Okvirne direktive o vodama).

Trenutno se realizuju još dva projekta vrijednosti 20,8 miliona eura, a tiču se izgradnje kapaciteta u vezi sa usklađivanjem pravne tekovine EU u sektoru životne sredine i klimatske akcije. MEP tvrdi da nema podatke koliko su u ovim projektima plaćeni državni službenici angažovani na njima, što su im svakako dodatna primanja, a u okviru redovnih poslova.

ASP je krajem prošle godine počela realizaciju projekta „Kvalitetnijim zakonima za bolju zaštitu životne sredine“, u okviru kojeg radi na pravnoj analizi deset sistemskih zakona iz ove oblasti i njihovoj usklađenosti sa evropskim direktivama. Osim unapređenja javnih politika, dio preporuka će se odnositi i na tačno definisanje iznosa za finansiranje projekata iz životne sredine i klimatskih promjena u odnosu na godišnje kapitalne budžete Države Crne Gore, što sada nije slučaj.

Projekat ASP-a se realizuje kroz grant šemu šireg projekta „Osnaživanje učešća civilnog društva u oblasti životne sredine u procesu pristupanja EU (4E)“, kojeg realizuje Koalicija 27, podržanog od Evropske unije i Ministarstva javne uprave. Vodeći partner na tom projektu je Centar za zaštitu i proučavanje ptica.

Akcija za socijalnu pravdu